{"id":2508,"date":"2017-05-11T13:01:21","date_gmt":"2017-05-11T11:01:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.arhivsa.ba\/wordpress\/?p=2508"},"modified":"2017-05-11T13:11:49","modified_gmt":"2017-05-11T11:11:49","slug":"sarajevska-uspinjaca-vandalizam-i-lijepa-sjecanja-na-sretne-trenutke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhivsa.ba\/wordpress\/?p=2508","title":{"rendered":"Sarajevska uspinja\u010da: Vandalizam i lijepa sje\u0107anja na sretne trenutke"},"content":{"rendered":"
\"\"<\/a>

“Sve\u010dano pu\u0161tanje u saobra\u0107aj Trebevi\u0107ke \u017ei\u010dare 3. maja 1959. g. u 11h” (Foto: Milutin Vasiljevi\u0107-Lilo)<\/p><\/div>\n

Sarajevska uspinja\u010da, pu\u0161tena je u promet davne 1959. godine, a povezivala je Bistrik (583 m\/nv) sa Vidikovcem na Trebevi\u0107u (1160 m\/nv). Uspinja\u010du su projektovala i sagradila doma\u0107a preduze\u0107a, a iz tada\u0161nje \u010cehoslova\u010dke, od preduze\u0107a “Transeksport” naru\u010den je samo pogonski dio. Na dolaznoj stanici na Vidikovcu kasnije je sagra\u0111en istoimeni restoran, a svojom du\u017einom od 2.100 metara, trebevi\u0107ka uspinja\u010da bila je jedna od najzna\u010dajnijih u biv\u0161oj Jugoslaviji. Vertikalna visinska razlika izme\u0111u prve i zadnje stanice iznosila je preko 500 metara. Kabine, koje su primale 4-5 putnika, prevozile su putnike do Vidikovca za samo 12 minuta vo\u017enje. <\/p>\n

No, trebevi\u0107ka uspinja\u010da nije bila ni u prvim satima svoga rada po\u0161te\u0111ena od vandalizma<\/strong>. O uni\u0161tavanju<\/strong> dru\u0161tvenog dobra i neodgovornom pona\u0161anju gra\u0111ana Sarajeva<\/strong>, pisalo je “Oslobo\u0111enje” ve\u0107 tre\u0107eg dana nakon pu\u0161tanja uspinja\u010de u saobra\u0107aj, 8. maja\/svibnja 1959. godine.<\/p>\n

Pogonski dio uspinja\u010de uvezen je od preduze\u0107a “Transeksport” iz \u010cehoslova\u010dke, dok je sve ostalo izra\u0111eno u na\u0161oj zemlji. Kabine je radilo preduze\u0107e “Impola” iz Slovenske Bistrice, dok su “Termoelektro” Beograd, “Jel\u0161ingrad” Banjaluka, “Energoinvest” Sarajevo i neka druga, izradili su ostale ure\u0111aje i dijelove.<\/p>\n

Pri pu\u0161tanju uspinja\u010de u pogon ispoljili su se brojni problemi sa prekidima saobra\u0107aja i o\u0161te\u0107enjima opreme, kao posljedica nedovoljne obu\u010denosti osoblja pri monta\u017ei i eksploataciji. Nakon dono\u0161enja odluke o sanaciji, istu je izvr\u0161ila firma \u201eMETALNA” iz Maribora koja je eliminisala ve\u0107inu nedostataka, ali je odre\u0111eni broj njih ostao, a koje su otklanjali radnici tokom svog rada.<\/p>\n

Me\u0111utim, dugogodi\u0161njim radom (period od 33 godine) dolazilo je do ozbiljnih problema, te su nadle\u017ene institucije zabranjivale daljnji rad uspinja\u010de, a tako je bilo 1977, 1982, 1986, 1987, a posebno 18. 11. 1989. kada je rad uspinja\u010de zabranjen od strane Zavoda \u201eZRMK” iz Ljubljane.<\/p>\n

\"\"<\/a>

“Trebevi\u0107ka \u017ei\u010dara” (Foto: Milutin Vasiljevi\u0107-Lilo)<\/p><\/div>\n

Primjedbe su bile takve prirode da su za njihovo otklanjanje bilo potrebna zna\u010dajna finansijska sredstva. Nakon djelimi\u010dnog otklanjanja nedostataka, od komisije je dobijena dozvola za rad uspinja\u010de, ali sa umanjenim kapacitetom i poja\u010danim re\u017eimom pregleda i kontrole sklopova i elemenata.<\/p>\n

Zbog ratnih dejstava, uspinja\u010da je do\u017eivjela totalnu devastaciju, a u me\u0111uvremenu je i njen \u017eivotni vijek od 30 godina – istekao.<\/p>\n

Stara Trebevi\u0107ka uspinja\u010da je po kategorizaciji spadala u red kabinskih \u017ei\u010dara s kru\u017enim tokom i fiksnim kabinama. Po konstrukciji bila je dvou\u017eetna \u017ei\u010dara, tj. du\u017e trase su se nalazila dva \u010deli\u010dna u\u017eeta: jedno vu\u010dno, a drugo nose\u0107e.<\/p>\n

Na trasi su bili projektovani i ugra\u0111eni re\u0161etkasti \u010deli\u010dni stubovi sa ra\u0161\u010dlanjenim temeljima (ukupno 8 stubova). Kapacitet \u017ei\u010dare je bio vrlo mali i bio je fiksan. Iznosio je 400 putnika\/sat.<\/p>\n

U dana\u0161njoj “Pri\u010di iz arhiva”, donosimo Vam vrijedna svjedo\u010danstva o pu\u0161tanju u rad Trebevi\u0107ke uspinja\u010de u mjesecu maju\/svibnju 1959. godine iz dnevnog lista “Oslobo\u0111enje”.<\/p>\n

\n

OSLOBO\u0110ENJE – PONEDJELJAK, 4 MAJ 1959.<\/strong><\/p>\n

Pu\u0161tena u saobra\u0107aj uspinja\u010da Sarajevo-Trebevi\u0107<\/strong><\/h5>\n

Sve\u010danosti prisustvovali \u010dlanovi Izvr\u0161nog komiteta CK SK BiH Grujo Novakovi\u0107 i Nisim Albahari – Uspinja\u010dom se na Trebevi\u0107 sti\u017ee za 12 minuta – 800 izletnika mo\u017ee se prevesti za jedan \u010das u oba pravca – Savremeni ure\u0111aji obezbje\u0111uju sigurnu vo\u017enju<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Ju\u010de je na sve\u010dan na\u010din na polaznoj stanici u ulici Dimitrija Tucovi\u0107a pu\u0161tena u saobra\u0107aj uspinja\u010da Sarajevo-Trebevi\u0107. Otvaranju je prisustvovao veliki broj gra\u0111ana, koji su ispunili \u010dekaonicu uspinja\u010de i plato ispred nje. Me\u0111u prisutnima zapa\u017eeni su Grujo Novakovi\u0107<\/strong>, Nisim Albahari<\/strong>, \u010dlanovi Izvr\u0161nog komiteta Centralnog komiteta Bosne i Hercegovine, Dane Olbina<\/strong> i \u010cedo Kapor<\/strong>, \u010dlanovi Izvr\u0161nog vije\u0107a Bosne i Hercegovine, Braco Kosovac<\/strong> dr\u017eavni sekretar za robni promet i drugi javni i politi\u010dki radnici. Pu\u0161tanje uspinja\u010de u saobra\u0107aj veliki broj Sarajlija pratilo je iz svojih ku\u0107a, okolnih ulica i ba\u0161ta.<\/p>\n

Poslije govora Ljube Koje<\/strong> i zahvale Ibrahima Slavi\u0107a<\/strong>, direktora Gradskog saobra\u0107ajnog preduze\u0107a, koji \u0107e voditi brigu o uspinja\u010di, krenula je prva kabina ka Trebevi\u0107u. U njoj su bili Grujo Novakovi\u0107, Nisim Albahari i Ljubo Kojo. Polazak prve kabine<\/strong> u 12,20 \u010dasova prisutni su pozdravili burnim aplauzom.<\/p>\n

Izgradnja uspinja\u010de u Sarajevu – gra\u0111evinski i monta\u017eni radovi – po\u010dela je prije godinu dana, a pripremni radovi jo\u0161 1956. godine<\/strong>. Ukupno je ulo\u017eeno 221,000.000 dinara. U izgradnji i isporuci opreme za uspinja\u010du, \u010dija du\u017eina iznosi ne\u0161to oko dva kilometra, u\u010destvovalo je nekoliko doma\u0107ih i jedno inostrano preduze\u0107e<\/strong>. Pogonski dio uspinja\u010de uvezen je od preduze\u0107a “Transeksport<\/strong>” iz \u010cehoslova\u010dke, dok je sve ostalo izra\u0111eno u na\u0161oj zemlji. Kabine je radilo preduze\u0107e “Impola<\/strong>” iz Slovenske Bistrice, dok su “Termoelektro<\/strong>” Beograd, “Jel\u0161ingrad<\/strong>” Banjaluka, “Energoinvest<\/strong>” Sarajevo i neka druga, izradili su ostale ure\u0111aje i dijelove.<\/p>\n

Iz Sarajeva na Trebevi\u0107 uspinja\u010dom, sa koje se otkriva veoma lijep pogled na grad i okolinu, putuje se samo 12 minuta<\/strong>. U 50 kabina<\/strong>, koliko ih ima uspinja\u010da za jedan sat, u oba pravca mo\u017ee se prevesti 800 izletnika<\/strong>. Uspinja\u010da je snabdjevena sa svim sigurnosnim signalnim ure\u0111ajima, kao i akumulatorom za slu\u010daj nestanka struje. Na polaznoj i trebevi\u0107koj stanici izgra\u0111ene su \u010dekaonice u kojima se nalaze i mali bifei.<\/p>\n

\n

OSLOBO\u0110ENJE – UTORAK, 5 MAJ 1959.<\/strong><\/p>\n

PRVI PUTNICI: GRUJO NOVAKOVI\u0106, NISIM ALBAHARI I LJUBO KOJO<\/h5>\n

\"\"<\/a>SA USPINJA\u010cE U POKRETU PRU\u017dA SE PANORAMA SARAJEVA<\/em><\/p>\n

S velikom rado\u0161\u0107u gra\u0111ani Sarajeva prisustvovali su sve\u010danom pu\u0161tanju u saobra\u0107aj uspinja\u010de na Trebevi\u0107. Polazak prve kabine, u kojoj su bili \u010dlanovi Izvr\u0161nog komiteta CK SK Bosne i Hercegovine Grujo Novakovi\u0107 i Nisim Albahari i pretsjednik Gradskog vije\u0107a Ljubo Kojo prisutni su pozdravili burnim aplauzom.<\/p>\n

U 50 kabina, koliko ih ima uspinja\u010da, za jedan sat u oba pravca mo\u017ee se prevesti 800 izletnika. Snabdjeven modernim ure\u0111ajima, ovaj komunalni objekat pretstavlja atraktivnu novost i siguran i lak uspon do “plu\u0107a Sarajeva<\/strong>“, gdje \u0107e hiljade Sarajlija i gostiju br\u017ee i ekonomi\u010dnije stizati da na\u0111u potrebnu okrepu i osvje\u017eenje.<\/p>\n

\n

OSLOBO\u0110ENJE – SRIJEDA, 6 MAJ 1959.<\/strong><\/p>\n

\u0160est hiljada vo\u017enji uspinja\u010dom za 2 dana<\/h5>\n

\"\"<\/a>DILEMA OKO RADNOG VREMENA: ZA\u0160TO SAMO DO 20 \u010cASOVA?<\/em><\/p>\n

U nedjelju je Trebevi\u0107 primio prve izletnike uspinja\u010dom. Od 12 sati, kada je uspinja\u010da pu\u0161tena u saobra\u0107aj, pa do 20 sati, prevezlo se na ovo omiljeno izleti\u0161te Sarajlija, ne\u0161to oko 3000 ljudi<\/strong>. Svi oni koji su toga dana htjeli da se provozaju uspinja\u010dom, u tome nisu uspjeli. Najmanje 2000 Sarajlija ostalo je pred polaznom stankom<\/strong> sa neispunjenom \u017eeljom. Slika prvog dana ponovila se i u ponedjeljak. Red za uspinja\u010du po\u010deo se stvarati ve\u0107 u 12 sati. Od 14 do 20 sati nave\u010de na Trebevi\u0107 je prevezeno ne\u0161to preko dvije i po hiljade gra\u0111ana.<\/p>\n

Kao \u0161to je poznato, uspinja\u010da sada radi po privremenom redu vo\u017enje: od 14 – 20 \u010dasova. Kako ka\u017eu u Gradskom saobra\u0107ajnom preduze\u0107u, u najskorije vrijeme uspinja\u010da \u0107e raditi preko cijelog dana. Me\u0111utim, ve\u0107 sada treba re\u0107i da se gra\u0111ani \u017eale \u0161to uspinja\u010da ne saobra\u0107a bar do 22 sata<\/strong>. Besumnje, ove primjedbe imaju rezona.<\/p>\n

\n

OSLOBO\u0110ENJE – PETAK, 8 MAJ 1959.<\/strong><\/p>\n

TABLE SA OPOMENAMA NE POMA\u017dU !<\/h5>\n

DEVET ODGOVORA DIREKTORA GRADSKOG SAOBRA\u0106AJNOG PREDUZE\u0106A IBRE SLAVI\u0106A POSLIJE PRVIH ISKUSTAVA SA USPINJA\u010cOM<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Uspinja\u010da Sarajevo – Trebevi\u0107 izazvala je \u017eivo interesovanje gra\u0111ana. Sasvim razumljivo da je ono popra\u0107eno \u010ditavim nizom pri\u010da i diskusija, realnih i nerealnih. Zato smo ju\u010de razgovarali sa direktorom Gradskog saobra\u0107ajnog preduze\u0107a Ibrom Slavi\u0107em. Evo pitanja koja smo mu postavili i dobijenih odgovora:<\/p>\n

1. Kakva je dosada\u0161nja posjeta uspinja\u010di?<\/strong>
\n– Za prva tri dana obavljeno je 9418 vo\u017enji. To najbolje pokazuje koliki je interes.<\/p>\n

2. Kako se gra\u0111ani odnose prema postrojenjima i da li se dr\u017ee propisanog reda?<\/strong>
\n– Prvog dana posjetioci su savim uni\u0161tili nove pokretne branike, tako da smo no\u0107u morali postaviti nove… Oko donje stanice posadili smo bori\u0107e i ukrasno \u0161iblje i sve je to izga\u017eeno… Na gornjoj stanici razbijeno je osam velikih stakala, a na donjoj pet… U nekoliko kabina o\u0161te\u0107ena su sjedi\u0161ta i \u010dak odvaljeni neki dijelovi… Djeca iz kabina bacaju kamenje za vrijeme vo\u017enje. Zabranili smo uno\u0161enje vazdu\u0161nih pu\u0161aka u kabine jer su neki putnici pucali na prolaznike (!?)… Pored svega ovoga djeca se penju na stupove. Postavili smo table sa opomenama, ali to ne poma\u017ee…<\/p>\n

3. Kolika je bezbjednost putnika u kabinama ako se pridr\u017eavaju propisa?<\/strong>
\n– Stopostotna… Samo, mnogi putnici proviruju iz kabina , a to je veoma opasno, posebno na ulazu i izlazu iz stanica jer je razmak izme\u0111u kabina i stupova svega dvadeset santimentara.<\/p>\n

4. \u0160ta treba da u\u010dine putnici ako uspinja\u010da stane za vrijeme vo\u017enje?<\/strong>
\n– Da sa\u010dekaju poziv osoblja a zatim otvore kutiju na stropu. U njoj se nalazi pismeno uputstvo i kanap. Poslije toga da otovre poklopac na podu i puste kanap do slu\u017ebenika od kojeg \u0107e dobiti sajlu i vre\u0107u i tako si\u0107i na zemlju. No, to treba uraditi samo u slu\u010daju krajnje nu\u017ede. Sve eventualnosti su predvi\u0111ene. Ako uspinja\u010da stane, zbog nestanka struje, uklju\u010di\u0107emo dizel-agregat koji \u0107e kabine odvesti na stanicu. Istina, kabine \u0107e se ovako kretati \u0161est puta sporije. Kao \u0161to vidite, do nekih ve\u0107ih smetnji ne mo\u017ee da do\u0111e.<\/p>\n

5. Da li je ve\u0107 neko la\u017eno upotrijebio alarmni poziv?<\/strong>
\n– Nije.<\/p>\n

6. Za\u0161to dozvoljavate vo\u017enju djeci bez roditelja?<\/strong>
\n– Osoblje uspinja\u010de dobilo je pismena uputstva po kojima ne smiju da pu\u0161taju djecu u kabine bez pratnje. Djeca naj\u010de\u0161\u0107e dolaze bez roditelja i zbog toga smo prisiljeni da obi\u010dno uz troje djece u kabinu stavljamo i nekog odraslijeg.<\/p>\n

7. Otkako je po\u010dela da radi uspinja\u010da, bilo je nekoliko zastoja. \u010cime ih obja\u0161njavate?<\/strong>
\n– “Elektrodistribucija” vr\u0161i remont na dalekovodu Sarajevo – Bogati\u0107i, koji \u0107e potrajati jo\u0161 oko 20 dana. Zbog toga dolazi do pada napona u mre\u017ei. Kada ja\u010dina struje poraste, dolazi do preotere\u0107enja koje izbacuje sklopku u trafo-stanici i nestanka struje. To je bio uzrok zastoja… Dogovorili smo se sa “Elektrodistribucijom” i ona \u0107e prekidati rad oko 16 \u010dasova tako da do prekida usljed nestanka struje mo\u017ee da do\u0111e samo izme\u0111u 12 i 16 \u010dasova… Za slu\u010daj da do\u0111e do trajnog prekida rada uspinja\u010de , usljed nestanka elektri\u010dne struje, preve\u0161\u0107emo sve putnike koji budu imali povratne karte autobusima sa Trebevi\u0107a, kao \u0161to smo to uradili prekju\u010de.<\/p>\n

8. Kada \u0107e Gradsko saobra\u0107ajno preduze\u0107e definitivno primiti uspinja\u010du od \u010dehoslova\u010dkih stru\u010dnjaka?<\/strong>
\n– To je samo pitanje dana, jer je komisija izvr\u0161ila tehni\u010dki prijem.<\/p>\n

9. Kada \u0107ete uvesti stalni red vo\u017enje?<\/strong>
\n– I to je pitanje dana… Kako je interesovanje veliko, svi su izgledi da \u0107e uspinja\u010da raditi svakog dana i prije podne.<\/p>\n

\n

OSLOBO\u0110ENJE – PETAK, 22 MAJ 1959.<\/strong><\/p>\n

POSLIJE SERVISNOG PREGLEDA – SUTRA SE USPINJA\u010cA PU\u0160TA U SAOBRA\u0106AJ<\/h5>\n

\"\"<\/a>Sutra \u0107e , poslije servisnog pregleda, biti pu\u0161tena u redovan saobra\u0107aj uspinja\u010da za Trebevi\u0107. Po novom redu vo\u017enje, uspinja\u010da \u0107e raditi svakog dana od 7 do 21 sat, a nedjeljom i praznikom do 22 sata<\/strong>.<\/p>\n

Da bi se obezbijedio putnicima sa povratnim kartama povratak u grad, na blagajni donje stanice u 19.30 sati prestat \u0107e prodaja povratnih karata. To \u0107e prakti\u010dno omogu\u0107iti prevoz svih putnika sa Trebevi\u0107a do 21, odnosno do 22 sata.<\/p>\n

Direktro Gradskog saobra\u0107ajnog preduze\u0107a Ibrahim Slavi\u0107 posebno nam je skrenuo pa\u017enju na \u010dinjenicu da \u0107e posljednje kabine sa gornje stanice polaziti ta\u010dno u 21, odnosno 22 sata<\/strong>.<\/p>\n

Autobus za Jahorinu<\/strong>, koji polazi sa gornje stanice uspinja\u010de polazi\u0107e u 15.30 a vra\u0107a\u0107e se u 20 sati. Nedjeljom se mo\u017ee oti\u0107i na Jahorinu u 8 i 14 sati, a vratiti u 12 i 20 sati. Za ovu autobusku liniju u posljednje vrijeme vlada slabo interesovanje<\/strong>. Tako je u subotu i nedjleju u \u0161est vo\u017enji prevezeno svega 20 putnika<\/strong>.<\/p>\n

\n\n\t\t